Рачуноводствени третман интернет сајтова и имена домена

Рачуноводствени третман интернет сајтова и имена домена

Како се рачуноводствено третира простор на вебу или област е-трговине? Ево неколико смерница како да се понашате

Данас је сасвим нормално да компанија поседује веб локацију или сајт за е-трговину, али често недостају тачне информације о томе како би ова „средства“ или системи требало да се третирају на нивоу рачуноводства.

Пре свега, потребно је направити јасну разлику између сајта за е-трговину и сајта за оглашавање. Неко користи и трећу дистинкцију која је „сајт за излог“, али ја то не радим, „сајт за излог“ и даље спада у категорију сајтова за оглашавање. Сајт за изложбе не значи ништа.

Сајт за е-трговину је врста веб-странице одговорне за продају услуга и производа на даљину преко мање или више артикулисане и сложене софтверске платформе.

Сајт за оглашавање је тип веб сајта посвећеног представљању компаније и њеног бренда, укључујући понуду производа и услуга, који је такође мање или више сложен и повезан/подржан маркетиншким стратегијама дизајнираним да изграде однос лојалности са купцима и/ или да генеришете нове контакте како бисте их трансформисали у купце (генерисање потенцијалних клијената).

Укратко, дакле, веб-сајт се може убројати у интелектуална дела која имају јаку креативну карактеризацију и која као таква такође утичу на односе и законска ограничења између наручиоца и испоручиоца самог дела. Софтвер, текстови, графика и архитектура сајта су елементи који карактеришу рад у целини и одређују његов рачуноводствени третман.

Постоји додатни елемент који треба узети у обзир, а то је веома важно, а то је име домена. Према италијанском, али и европском законодавству, назив домена, лиценциран за употребу (начело власништва над називима домена, са рачуноводствене тачке гледишта не постоји) следи и подлеже законодавству о заштити жигова. Стога, чак и рачуноводствени менаџмент мора да води рачуна о овом аспекту који никако није занемарљив.

Е-трговина

веб-сајт за е-трговину, односно онај који је развијен за продају роба и услуга на даљину, због саме своје природе, мора да се уброји у дугорочне трошкове јер се пре свега може класификовати као креирање софтвера, тако да представља нематеријалну имовина. Ове врсте трошкова се увек јасно могу идентификовати и теоретски (кажем теоретски правећи мало ироније, односно ако је сајт за е-трговину добро урађен) треба да донесу будућу економску корист за компанију која је власник сајта. Међутим, неопходно је да се испуне сви услови неопходни за упис трошкова сајта за е-трговину међу оне који су имовина и да се изведене цисте поуздано измере и индицирају.

Према ОИЦ-у (Органисмо Италиано ди Цонтабилита), када су у питању нематеријална основна средства, потребно је у биланс стања унети дугорочне трошкове и тачније међу нематеријална улагања која су предмет правне заштите да би се затим сврстала међу нематеријална основна средства под тачком БИ3 „Права индустријског патента и коришћење интелектуалне својине“.

Рачуноводствени стандарди се не разликују много од земље до земље по овом питању и упркос томе што сам овај чланак фокусирао на законе који су на снази у Италији, могу са крајњом сигурношћу да кажем да је оно што пишем такође примењиво у Швајцарској или Канади.

Што се тиче специфичности италијанских правила, могу додати да чл. 103 став 1 ТУИР (Закон о консолидованом порезу на доходак) врло јасно утврђује да се квоте амортизације трошкова права коришћења интелектуалне својине одбијају у оној мери у којој не смеју да прелазе 50% трошка под условом да бунар, међутим, , учествујете на трајан и активан начин у производном процесу компаније.

Због тога смо увек сматрали да сајт за е-трговину није софтвер већ прави процес и да то утиче, одређује, мења организацију целе компаније до најситнијих детаља.

Сајтови за оглашавање

Када компанија треба да промовише свој бренд, своје услуге или производе преко интернет сајта који је овде дефинисан као „реклама“, рачуноводствена правила се мало мењају. У овом случају трошкови настали за изградњу и  објављивање веб странице може се обрачунати као трошкови оглашавања и стога одбити у финансијској години у којој су настали или се могу обрачунати на пропорционалној основи у самој финансијској години иу наредне четири године. То је зато што су трошкови оглашавања оправдани и настају ради ширења имена, бренда, угледа компаније која их подржава са крајњим циљем повећања тржишног удела, продаје, а самим тим и прихода. Очигледно је да је парадокс да је у одређеним случајевима могуће да се трошкови настали за веб страницу третирају као стварни трошкови репрезентације управо зато што веб локација повећава медијску изложеност компаније, а самим тим и њену видљивост према трећим лицима.

Стога је опште правило да се капитализују трошкови настали за креирање и објављивање корпоративне веб странице, али то, међутим, под условом да ови трошкови могу да обезбеде будуће користи билансу успеха предузећа. То је зато што би ове медијске операције требало да промене начин пословања компаније и представљања јавности, повећавајући њену ефикасност и конкурентност.

И у овом случају интересантно је приметити како је законодавац своју пажњу усмерио управо на принцип међузависности сајта/компаније, чинећи предузетника одговорним према самој компанији, одређујући прави сложен процес управљања пословањем. Односно, веб локација није „ствар“ која се може купити засебно, само да би је имала.

Што се тиче производње и објављивања садржаја сајта, текстова, слика, графика, треба их обрачунати у билансу успеха само у релативној финансијској години, јер се ради о садржајима који имају прилично кратак век трајања. Трошкови хостовања и одржавања серверског простора, с друге стране, такође се уносе у биланс успеха за финансијску годину као периодични оперативни трошкови.

Име домена.

Име домена (који се назива и име домена или име домена или име хоста) је адреса сајта у абецедном формату (на пример, ввв.парламенто.ит), стога је потенцијално врло лако за памћење, за разлику од ИП адресе (ИП адресе) , који се изражава у нумеричком облику.

Мало доктрине и јуриспруденције

Не постоји јасна и прецизна дисциплина о овој теми, али можемо са сигурношћу констатовати да се доктрина и јуриспруденција већ неко време у потпуности слажу у изједначавању „виртуелног“ света са физичким и да се сходно томе примењују правила по којима носилац права ексклузивне употребе типичног знака могу спречити трећа лица да га користе као име домена. И то није тривијална ствар.

Конкретно, судска пракса сматра да регистрација имена домена који репродукује или садржи жиг других представља повреду жига јер омогућава да се активност поново повеже са активностима власника жига, искоришћавајући репутацију знака а самим тим и добијање неприкладне предности.

Тако …

Из овога произилази да се конфузија предвиђена италијанским законом о предмету жигова мора на конкретан начин оценити у различитим конкретним случајевима, с обзиром да на основу функционисања интернета не могу постојати два идентична имена домена, док закон о жиговима пружа могућност поседовања два идентична дистинктивна знака, барем у неким случајевима (различити сектор производа или различита територијална област). Резултат тога је да се ексклузивност која произилази из власника жига мора узети у обзир са посебном пажњом у пресудама које се тичу имена домена.

Дакле, домен је бренд и бренд је права корпоративна имовина.

Свесни смо да се домен може купити само под лиценцом за коришћење, а не у власништву, што се разликује од бренда. Дакле, трошкови настали закоришћење домена мора бити докапитализована под ставком БИ4 и амортизована као „Концесије, лиценце и слично“, док се трошкови компаније за куповину лиценцираног домена сматрају дугорочним трошковима.

У често понављајућем случају у којем име домена одговара имену компаније и стога се користи као идентификациони бренд саме компаније, неопходно је поштовати релевантно законодавство о заштити жигова као што је горе описано и то ће такође утичу на рачуноводствени третман јер услови за регистрацију интернет домена ове природе у билансу стања морају бити идентификовани као ИМОВИНА КОМПАНИЈЕ и имати пун идентитет до те мере да се могу разликовати без могућности грешке. Ако су услови испуњени, квоте амортизације жигова су фискално одбитне до те мере да према италијанском законодавцу не смеју да пређу 1/18 насталих трошкова.