Филозофија ГДПР-а: Зашто је неопходна усклађеност са прописима о приватности?

Када се родимо, одмах смо повезани са датом: именом! Одмах потом добијамо презиме, јер оно потврђује припадност породици. Сви учимо да славимо датум рођења и знамо место где смо рођени или где живимо са другима, место које на крају идентификује заједницу. Временом се ова иста заједница обогаћује и истиче захваљујући подацима који говоре о односу између њених чланова. Подаци описују ко смо ми као што речи описују наше биће, све то временом гради наш идентитет и личност за нас и за свакога ко жели да се повеже са нама. Многи наизглед уобичајени подаци, који у различитим корелацијама чине информације, описују нас саме, ко смо, шта мислимо, шта волимо и шта волимо. Много цигли које заједно дефинишу наш идентитет, наше биће и које нам дају припадност.

Сваки пут када сретнемо странца потребни су нам не само подаци као што су боја коже, висина, мириси, већ и они „уобичајени“ подаци који нам омогућавају да обрадимо информације корисне за његову идентификацију, за дефинисање његове припадности, ... укратко, за упознавање.

И тако, циглу по циглу, чињеница за чињеницом, корелација за корелацијом, ми градимо скуп информација који нас чине познатим, омогућавају нам да имамо односе са другима. Чак и да смо на пустом острву, и даље бисмо морали да конструишемо ове податке да бисмо одржали равнотежу, сопствени идентитет.

Скуп података је стога уникум са нама самима.

Њихова заштита, њихова одбрана и поштовање оних других постаје заштита права да будемо своји, неотуђиво право и закони људи га не могу не штитити јер би то било као да игноришемо ко смо и наше постојање у животу.

Данас је овај наш идентитет угрожен на разним фронтовима, како од оних који желе да сазнају његове тајне да би пронашли наше слабости и можда их искористили или продали другима који желе да нам понуде производ, идеју, веру или нешто друго, а да ми тога нисмо свесни.

Данас, за оне који желе да знају са ким се још можемо повезати, од велике је вредности да знају наше податке. Ко успе да их набави, онда се може обратити овим агрегатима са здравим или нездравим идејама. Технологија и лакоћа комуникације показујући многе цигле и податке који нам припадају доводе до тога да нас познају и препознају они са којима смо можда имали потешкоћа да упознамо, комуницирамо са онима који деле страст, уметничку активност, спорт или чак политичку припадност. При томе, сваки пут када предамо део себе у руке других, део који нам нераскидиво припада и који би други, погрешним комбиновањем таквих података, могли да их непожељно искористе или још горе, да их искористе да промене свој идентитет, да нам украду део по део и да нам ограниче право да будемо и да постојимо.

Концепт поверљивости

Недавно се много причало о ГДПР-у или приватности, заборављајући да у италијанском језику постоји израз који исправно изражава смисао закона који треба да буде заштићен овим правилима: то је италијански израз „поверљивост“ који је далеко прикладнији да опише шта неко жели да заштити.

Термин „приватност“ потиче из америчке јуриспруденције када је крајем 1800-их уведен концепт приватности као „право да будете остављени на миру” или право да будете остављени на миру (или у миру) како би се ограничило мешање других људи у приватни живот особе. У англосаксонском свету овај концепт је лако укорењен у популарној култури и сада је својствен многим професијама, мислим нпр. форензичке или медицинске.

Штавише, приватност не треба мешати са правом на тајност или на „заштиту“ личних података, али ако ништа друго, ово друго је последица тога. Можда је најисправнија формулација у погледу права била она покојног Родота када је проницљиво приметио да смо до сада кренули ка друштву у којем је, захваљујући технологији, било могуће знати све о свакоме, па је било неопходно увести основне концепте за заштиту овог права. У суштини, Родота није забранио коришћење личних података, већ је регулисао њихову доступност и коришћење само и само ако је постојао законит, конкретан и оправдан разлог за обраду таквих података, а самим тим и личних података појединца. Он је исправно проширио ове аспекте и на такозвана правна лица, а разлог и разлог зашто треба да дођемо до тога, или се бар вратимо заштити и ових фигура, јесте да је сада чак и у закону признато постојање сложених ентитета који се односе као уникум и као такви могу деловати и међусобно деловати, бити препознати и идентификовани.

Класификација степена поверљивости ових података и информација о којима се из њих може закључити, на мање-више експлицитан начин, је накнадна и консеквентна чињеница ове изјаве.

И пред савременим законодавцима, увек волим да истичем да постоји реалност која делује више од 2000 година и која се у своје време бавила проблемом заштите права личности у целини. Ова реалност је Католичка црква која је у канонско право убацила „право на добру репутацију и приватност“ („нормае ин бонам фамам аткуе интимитатем туендам“) повезано са људском природом као иус нативум. Ово право канонски законодавац објављује у кан. 220 Кодекса који га проширује на „било кога“, чак и ако није католик или крштен, и ставља га у контекст прописа укљученог у кан. 208-223 који оцртава односе унутар црквене стварности виђене као заједница особа.

Употреба појма „добра репутација“ и његовог концепта већ уводи листу односа са другима, због чега се информације које могу на било који начин и на било који начин штетити морају искључити и уклонити јер би то онемогућавале разумевање и заједништво са другим.

То су јаки концепти, различити од сажетог превода на енглески "добра репутација", много значајнији од говеђе и ограничене употребе термина "приватност"; ови концепти су кључ за боље разумевање да оно што нас идентификује и информације које се тичу нас чине корелација података. Отуда је значај заштите и исправне употребе података који, чак и ако су ограничени, могу индиректно да генеришу информације о нама које могу бити узрок штете или бити коришћене за њихово стварање и на тај начин нарушити нашу „добру репутацију и нашу приватност“. Када чујете да „немам личне податке“, размислите о томе да то није могуће јер свако од нас има чак и „тривијалне“ податке који, међутим, стављени у везу, граде ону добру или лошу репутацију о којој је реч. Дакле, када једном схватите да се рукује људима, а не бројевима, лакше је разумети потребу да увек водимо рачуна о нечијем идентитету и нашим контактима.