Отворите сајт за е-трговину: шта треба да знате?

Онлине продаја путем ИТ система или ИТ платформи које се обично називају маркетплацес или е-трговина је сада реалност са експоненцијалним бројевима раста.

Увек смо говорили да је то будућност продаје и комерцијалних односа како у смислу Б2Б (Бусинесс то Бусинесс, тј. комерцијални односи између компанија) тако и у смислу Б2Ц (Бусинесс то Цонсумер, односно између продавца и крајњег потрошача).

Увек смо обраћали пажњу на законске обавезе по том питању, али с обзиром на чак грчевити и досадно неуредан развој тржишта тржишта, законодавац континуирано поставља регулаторне улоге који регулишу ову врсту делатности да се често регулишу, али понекад не увек на линеаран и коректан начин по нашем мишљењу. Али закон је закон и не допушта незнање и зато је потребно врлину учинити нужном и следити директиве законодавца, било националног или европског или у овом конкретном случају и једног и другог.

Истина је да иако не постоје увек средства и подстицаји за отварање сајта за е-трговину (није сасвим тачно, питајте нас за упутства на ту тему, знамо како) италијанске компаније, остајући у Италији, настављају да улажу чак и знатне суме да отворе сопствену онлајн продавницу. Нажалост, морамо то да подвучемо, често са великим економским застојима и неуспесима због широко распрострањеног уверења да оно што је онлајн функционише и не захтева финансирање у смислу комуникације и маркетинга. Али често и зато што се мане просечног предузетника, чешће занатлије, преливају у процес дигитализације компаније и иста динамика онда има реперкусије на успех или неуспех дигиталног процеса, али то је друга ствар.

Међутим, оно што је сигурно јесте да е-трговина није игра, није чак ни нешто чиме се може ухватити у коштац једном руком, а понајмање се може понашати непромишљено, не више, данас. Данас постоје правила, та правила се морају поштовати и сложена су. 90% сајтова за е-трговину које смо анализирали је ван норме и пре или касније, чак и сада у стварности, законодавац ће почети да позива онлајн продавце на наруџбу и то ће бити болно (већ јесу).

Отварамо онлине продавницу. Шта морамо да урадимо?

С обзиром на то да отварање онлајн продавнице има исту динамику и потребе као и физичка продавница, са фискалне тачке гледишта, јер је то тема којом желимо да се позабавимо овде ствари су мало другачије (у ствари не толико). Постоје две процедуре у зависности од тога да ли желите да отворите ново предузеће посвећено онлајн продаји или ако већ имате ПДВ број и/или компанију и желите да отворите пословну филијалу посвећену онлајн продаји ваших производа и/или услуга.

Отварање компаније од нуле

Па, овде су ствари прилично линеарне и добро познате онима који су већ имали прилику да отворе ПДВ број. Зато се нећу задржавати на свим тачкама јер је то ствар компетентности рачуновође. Довољно је рећи да су важне тачке следеће:

Отварање ПДВ броја
Овјерени извјештај о почетку активности (Сциа), са назнаком сектора продаје производа и потврдом о поседовању моралних и професионалних реквизита, који се депонују на Све на једном месту за производне активности (Суап) пореске општине којој припада;
Упис у привредни регистар;
Обавезе социјалног осигурања (ИНПС) на обавезе осигурања природе (Инаил).
Упис у Алби итд ...
Захтев заАгенција за приходе атрибуција Атецофин код 47.91.10, који идентификује "Трговина до детаља било које врсте производа урађена путем интернета” и у истом обрасцу навести референтног Интернет провајдера (ИСП), адресу е-поште, бројеве телефона и УРЛ адресу намењену продаји на мрежи, класификовану као властити ако се продаја одвија на веб локацији у власништву или класификованој као домаћин ако се продаја одвија на тржиштима као што су Амазон или еБаи.
У случају да е-трговина треба да се обраћа и земљама ван граница Европске уније (а супротно не би имало смисла) потребно је да се региструјете код Систем размене информација о ПДВ-у (Виес). Међутим, истичемо да се захтев за регистрацију у бази података Виес може одвијати истовремено са захтевом за приписивање ПДВ броја, са навођењем детаља о хипотетичком промету на тржишту унутар заједнице.

Напомена мојим колегама и веб агенцијама: одговорност је веб агенције да провери да ли су све горе наведене праксе прописно спроведене. Продавац мора да документацију предочену надлежним органима стави на располагање Вебагенцији, у супротном агенција може бити солидарно одговорна за превару и/или административне санкције које могу бити изречене у случају нерегуларизације положаја продавца према пореским органима и надлежним органима. У суштини, једноставна изјава продавца агенцији није довољна, већ изјава мора бити детаљна и показати да је агенција учинила све да обавести продавца о законским обавезама. И о томе бисмо морали да отворимо посебно поглавље!

Отварање филијале компаније

Овде је процес знатно мање сложен, али у сваком случају кораци су следећи:

Обавестите Привредну комору о даљој малопродајној активности поштом и представите Сциа.
Захтев заАгенција за приходе атрибуција Атецофин код 47.91.10, који идентификује "Трговина до детаља било које врсте производа урађена путем интернета” и у истом обрасцу навести референтног Интернет провајдера (ИСП), адресу е-поште, бројеве телефона и УРЛ адресу намењену продаји на мрежи, класификовану као властити ако се продаја одвија на веб локацији у власништву или класификованој као домаћин ако се продаја одвија на тржиштима као што су Амазон или еБаи.
У случају да е-трговина треба да се обраћа и земљама ван граница Европске уније (а супротно не би имало смисла) потребно је да се региструјете код Систем размене информација о ПДВ-у (Виес). Међутим, истичемо да се захтев за регистрацију у бази података Виес може одвијати истовремено са захтевом за приписивање ПДВ броја, са навођењем детаља о хипотетичком промету на тржишту унутар заједнице.

Добро. Засада је добро. Али онда? На које стандарде треба да се позивамо? Шта још треба узети у обзир? Након што је сајт за е-трговину у почетним блоковима, шта се дешава?

Корак за памћење! Платни регистар!

Неопходно је водити регистар разматрања где морају бити обележени ДНЕВНИ признаници

Обавезе објављивања.

Подаци компаније морају бити објављени на сајту за е-трговину, као што су:

Пословно име
Физичка адреса предузећа и, ако је применљиво, регистровано седиште и оперативно седиште ако су различите адресе
Број и датум уписа у регистар предузећа
ПДВ број
Адреса Е-поште
Телефон
ПЕЦ
У случају акционарских друштава, основни капитал и колико је од тога уплаћено
У случају акционарских друштава са јединим акционаром или СРЛ Униперсонале, име акционара и његов ПДВ број
Линк до Политике приватности
Веза до политике колачића
Линк до услова коришћења сајта за е-трговину
Линк до услова продаје
Информативни банер о коришћењу система за праћење и колачића у складу са новим прописима о праву корисника да избрише било какве личне податке са сајта, ако и када се то захтева.

На које стандарде мора да се позива сајт за е-трговину?

И овде се ствари компликују. Постоји неколико стандарда на које се треба позивати, како националних тако и европских. Правила се крећу од Грађанског законика до европских и националних система регулације управљања осетљивим подацима (ГДПР), преко пореских и административних правила до кодекса понашања професионалних регистара ако онлајн активност захтева регистрацију у одређеним регистрима и тако даље. Оно што треба нагласити је да непознавање ових тачака не само да је опасно већ доводи у опасност све који су укључени у посао продаје на мрежи. Осећај одговорности, јасноћа, коректност и пре свега анализа у фази планирања су кључне тачке за успех е-трговине. Закон не дозвољава незнање и преступници су данас заиста строго кажњени.

Овим не желимо да кажемо да не треба „ускочити“ и да је е-трговина сама по себи опасна, напротив! Рецимо само да је прво информисање и примена стеченог знања увек здрава и исправна ствар како краткорочно, тако и средњорочно и дугорочно.

Ево целог регулаторног система који треба да знате да бисте били у реду у сваком погледу.

Законодавна уредба бр.70 од 9. априла 2003. године
У имплементацији Европске директиве 2000/31/ЕЦ, законодавна уредба је желела да уоквири и узме у обзир могућност покретања делатности е-трговине без претходно наведених неопходних овлашћења, међутим, с обзиром на неопходне професионалне услове за одређене делатности јер је тачно да продаја на даљину или онлајн продаја може бити професионална или повремена. Повремена продаја означава комерцијалну активност која се не обавља редовно већ повремено, која не захтева креирање наменског сајта за е-трговину и која не захтева објављивање каталога.
Законска уредба бр.21 од 21. фебруара 2014. године
Законодавна уредба бр. 21 од 21. фебруара 2014. године, у транспоновању Европске директиве 2011/83/ЕУ, унела је значајне измене у Кодекс потрошача (Законодавна уредба бр. 206 од 6. септембра 2005. године). Кодекс потрошача је веома сложен текст за сектор е-трговине, такође због сталних модификација и допуна којима је био предмет последњих година. Ажурирана правила пружају потрошачу већу заштиту у погледу:
а) Право на повлачење и право на одустајање
Право на одустанак се може остварити у дужем року, од 10 до 14 дана од пријема робе. Право на преиспитивање, с друге стране, даје потрошачу могућност да врати робу чак и ако је делимично покварена, јер је само одговоран за смањење вредности робе на чувању.
б) Права потрошача
Продавац је одговоран за било какав недостатак усаглашености који постоји у време испоруке производа и мораће да се побрине за, без накнаде, усаглашеност производа поправком или заменом; одговарајуће смањење цене; раскида уговора ако поправка, замена или попусти нису изводљиви.
ц) телефонска продаја
Продаја уплаћена телефоном захтева потврду купца у папирној форми или е-маилом, а не само уз обичан телефонски пристанак.
д) Транспарентност трошкова
Продавац је дужан да задржи максималну транспарентност у погледу свих могућих трошкова које би потрошач могао имати у случају враћања производа. Штавише, продавац не може наметнути потрошачу веће трошкове за плаћања кредитном или дебитном картицом. Ова тачка наглашава како продавац има обавезне обавезе информисања према потрошачу, такође о испоруци робе и трошковима слања.
Кодекс потрошача такође регулише све непоштене, обмањујуће и агресивне комерцијалне праксе.
Европска уредба о заштити података о личности
Од 25. маја 2018. године примењиваће се Општа уредба о заштити података (Гдпр), односно законодавство које ће регулисати европско законодавство о приватности и заштити података о личности. Нова регулатива ће утицати на све врсте предузећа, велика и мала, и неће утицати само на е-трговину, чак и када овај сектор олакшава продају на глобалном нивоу. ГДПР намеће обавезу компанији да штити личне податке и да обезбеди да купци остварују своја права у том погледу. Имајте на уму да ово има вредност било да имате веб локацију или сајт за е-трговину.
Европска уредба бр.524/2013
Европска уредба бр. 524 из 2013. године увела је систем за решавање спорова на мрежи, национални и међународни, у вези са свим купопродајним уговорима између професионалних продаваца и потрошача. Електронска трговина има обавезу да овом поступку, цитирајући пропис, пружи максималну видљивост у условима продаје.

Јасно је да ово треба да буде само шематски део читавог сложеног регулаторног система који је укључен ако одлучимо да отворимо посао продаје на мрежи. Сваку тачку која је овде наведена треба истражити и укључити различите професионалце, пореске консултанте, рачуновође и адвокате. Сам кодекс који тумачи и регулише закон о потрошачима је већ изразито сложена ствар, али се не може и не сме занемарити, напротив.

На крају, потребно је истаћи један важан аспект, ова година се завршава геоблокирање у Европској унији по одобреној европској регулативи која забрањује ову праксу у границама ЕУ. У основи, данас је могуће куповати путем интернета на сајтовима за е-трговину у другим земљама ЕУ уз задржавање заштите, услова и гаранција присутних у сопственој земљи, чиме се штити место у коме живи купац, а не продавац.

Отворите сајт за е-трговину: шта треба да знате?