Алберто Форкијели: „Недостаје једно тржиште ризичног капитала...“

Италијански предузетник и коментатор, велики је стручњак за међународне послове, консултант мултинационалних компанија, државних предузећа и Светске банке, као и оснивач значајне компаније за приватни капитал.

О коме пишемо? Идентификациони комплет је природно онај Алберта Форкијелија, рођеног у Болоњи 1955. године.

Дипломирао је економију и бизнис у свом родном граду и стекао МБА на Харвард Бусинесс Сцхоол у ​​Бостону, захваљујући стипендији.

Након својих првих међународних искустава, од 1992. до 1994. допринео је ликвидацији Цасса дел Меззогиорно у име Министарства буџета, био је консултант у програмима реструктурирања за Министарство спољних послова и радио за ИРИ као генерални секретар за приватизацију .

Од 1994. до 1998. био је председник Финмеццанице у азијско-пацифичком подручју.

Био је виши саветник у Светској банци, из које је 2000. године премештен из Вашингтона у град Луксембург при Европској инвестиционој банци да прати финансијско реструктурирање приватног сектора и развој инфраструктуре на Балкану.

2004. године основао је тхинк танк „Оссерваторио Асиа“ са циљем анализе и промоције економских односа између Италије и источних тржишта.

Наравно, Алберто Форкиели је основао, радио и руководио неколико италијанских и страних компанија.

2007. покренуо је Миндфул Цапитал Партнерс (раније Мандарин Цапитал Партнерс), приватни капитал фонд са коренима у Луксембургу који улаже у европске компаније.

Такође је аутор неколико књига и гостовао је у бројним италијанским телевизијским програмима, због чега га је Маурицио Кроца у шали опонашао у сопственој емисији.

50 нових и ревидираних занимања, прилагођених швајцарској економији
Битцоин, Етхереум, ЕТФ? Сви причају о томе, али сада нам треба јасноћа

Помињу вас као предузетника, економисту и писца. Да ли су ове дефиниције које то представљају? И којим редоследом?

„Да, они ме представљају као целину, али ја сам свакако више предузетник који се забављао на друштвеним мрежама и који има идеје, које је објављивао пишући књиге, када сам имао склоност. Сада је вена истекла и тако сам бивши писац“.

Као стручњак за геополитику, које географско подручје потенцијалног развоја сматрате највећим дометом малих и средњих италијанских производних компанија?

„Ово су Сједињене Државе, подручје НАФТА (акроним за Северноамерички споразум о слободној трговини, међународна конвенција између САД, Канаде и Мексика, ур.) и Европе. Азија се увелико развија, али недостатак величине има своју цену...“.

Мишел Котелат: „Време је да пређемо на циркуларну економију…“
Како и зашто експоненцијалне организације праве разлику

Да ли и даље мислите да је могуће да ове компаније „иде саме“ или је потребно пронаћи облике агрегације? И ако јесте, које?

„Мало више није лепо. У овом свету овде, са Азијом која напредује тако снажно и чини 50 процената светског БДП-а, ми смо помало изостављени. Немамо никакве бивше колонијалне везе и није било италијанске емиграције на тим просторима. Тамо где је дошло до ове емиграције, као у Венецуели, Аргентини, Бразилу, Канади итд., такође су успостављени одлични комерцијални односи, али у Азији се боримо да се уклопимо. За мале компаније та велика тржишта су мало ван домашаја.”

Ускоро ћемо ми грађани Европске уније бити позвани да гласамо, али политичке странке се понашају као да је то још једна изборна кампања на националном нивоу. Са његове тачке гледишта. Да ли сте приметили промене у понашању компанија? Да ли постоје сарадње и облици спонтане агрегације?

„Јединствено тржиште је један од ретких великих успеха Европске уније и трговина добро функционише. Сарадња између компанија се одвија углавном кроз аквизиције. Французи, посебно, много купују у Италији. Не видим друге облике агрегације. И ми Италијани купујемо компаније, углавном у Француској и Шпанији, али проблем је увек димензионалан. Ми Италијани смо испод стандарда и зато смо углавном пасивни у овој игри. Купујемо да, али не много...”.

Економија података је та која покреће четврту индустријску револуцију
Дигиталне финансије: 12 пословних области одлучено у Швајцарској

Како оцењујете политику подстицаја за стартапе? Зашто многи од њих не успевају да превазиђу почетну фазу и постану прави бизниси?

„У Италији постоји проблем да се стартап који има унутрашње тржиште као референцу роди хром. Постоји неколико случајева успешних италијанских стартапа у Сједињеним Државама. Можда они чувају оперативну базу у нашој земљи, али комерцијални развојни део раде у Америци. Грци су, на пример, направили 'бизнис' од ових ствари овде. Они креирају стартапе, а затим преко своје мреже, која укључује и локални конзулат, доводе комерцијалне канцеларије у САД, брзо постижући експоненцијални раст што их чини интересантним за америчке инвеститоре који их купују. Ако имате амбицију, морате се родити интернационалац“.

Разговарали смо о Америци, али постоје ли други делови света који су интересантни за стартапе?

„Огромно стартап тржиште је Кина. Ускоро ће бити на истом нивоу као и Сједињене Државе. Разлика је у томе што они само подстичу кинеске стартапове и то са непропорционалним средствима. У Европи има мало Енглеске, која је нешто боље од осталих. Међутим, мора се узети у обзир да инвестиције, јавне и приватне, нису упоредиве. Велика Британија улаже пет милијарди, Италија једну, САД између сто и сто педесет. Ова стартуп игра је ограничена на два велика гиганта: Кину и САД."

Токенизација стварне имовине? Филозофски камен финансија
Прва међународна конференција о финтецх-у у Цириху

Има ли Европа икакве шансе да поврати своју улогу?

„Европа је далеко иза. Јединствено тржиште не функционише за европске стартапове. Имају сувише ограничене могућности да чак и размишљају о одласку из Италије у Немачку, на пример. Сви стартапови на нашем континенту се боре, јер не постоји јединствено тржиште ризичног капитала“.

Више од 90 одсто италијанских компанија има мање од 50 запослених, а многе се боре са проблемима континуитета пословања, углавном због старости предузетника: које стратешке изборе препоручујете у овим случајевима?

„Не бих то требало да кажем јер имам сукоб интереса, али инвестициони фондови играју веома важну улогу, јер се агрегирају и побољшавају...“.

Запошљавање и дигитализација: четрдесет година погрешних пророчанстава
Цирих ка другој светској конференцији ФинТецх

Да ли видите везе „ланца снабдевања” са великим корпоративним клијентима као могућу перспективу?

„Чини ми се да је то неуобичајено решење и помало претерано употребљен термин. Више ми се свиђа 'округ' јер има више значења. То је место где постоје вештине које се размењују, компаније које рађају друге компаније, људи који излазе и оснивају нове послове и тако даље. Због тога ми се више свиђа концепт 'округа' од концепта ланца снабдевања...".

Помогли сте ми са последњим питањем. Писац је из Мирандоле, у италијанској провинцији Модена, града који је дао име округу биомедицинског сектора. Рађање и раст нашег округа зависили су од способности привлачења инвестиција и вештина. Посебно у вези са вештинама, да ли мислите да би компаније требало да се стратешки више посвете обуци младих људи са стандардима који одговарају њиховим потребама?

„Мислим да је обука фундаментална: нема раста без образовања и без посебних инструкција. Наша продуктивност зависи од способности наших људи да раде више и раде боље. За земљу попут наше, која је демографски у паду, једина нада за раст је повећање продуктивности, а то значи веома важан образовни напор. Постоје многе полуприватне школе које су одличне и универзитети који су створили вредне пословне школе, као што је Универзитет у Болоњи. Лично мислим да је веома важно научити занат и из тог разлога такође ИТС (Виши технички заводи, ур.) они су фундаментални. Верујем у однос школа-бизнис, у убризгавање приватних средстава од банкарских фондација и паравладиних тела. Висока пословна школа у Болоњи, коју сам раније поменуо, направила је велики искорак тако што је прикупила средства и од приватних лица и компанија у граду...“.

Кључна иновација биомедицинског округа Мирандола
Они швајцарски савети за опорезивање у земљама у развоју