Мартин Акерман: „Прилагођавање клими? Заштити себе"

Да бисмо ограничили климатске промене, морамо компензовати не само будуће емисије загађујућих материја, већ и оне у прошлости.
Једно решење би могло бити нека врста "атмосферског усисивача". Уклонимо вишак угљен-диоксида са нашег неба. Али шта ћемо после с тим?
Уместо екстракције угљеника из сирове нафте за полимере, лекове, влакна, горива и сличне производе, користимо атмосферски ЦО2.
Ово је једноставна идеја, али изузетно изазовна у техничком смислу и основа је нове истраживачке иницијативе ЕМПА-е под називом „Ископавање атмосфере“.
Мартин Акерман, директор ЕАВАГ-а, који на ову тему сарађује са Швајцарским савезним лабораторијама за науку о материјалима и технологију, објашњава зашто је то пре свега криза воде, шта треба учинити да се она реши и шта се може произвести из стакленика гас ЦО2.
Мартин Акерман је професор Швајцарске националне научне фондације на ЕТХ Цириху од 2006. године, ванредни професор од августа 2008. и редовни професор екологије микробних система од 2015. године.
Рођен у Швицу 1971. године, студирао је биологију наУниверзитет у Базелу и докторирао у рајнском граду код Урса Џенала и Стива Стернса о старењу код бактерија.
Након доктората, радио је две године као постдоктор са Лин Чаом на УЦ Сан Диего. Године 2004. придружио се групи Себастијана Бонхефера на Политехници у Цириху.
Група Мартина Акермана ради на фундаменталним питањима везаним за екологију и еволуцију бактерија: о интеракцијама унутар и између врста, о томе како се бактерије носе са окружењем које се стално мења, и о томе како својства и функције микробних заједница настају из активности појединачних ћелија и интеракције међу њима.
Тим шефа Швајцарског савезног института за водену науку и технологију често ради на нивоу једне ћелије и пита се како ова перспектива пружа увиде који се не могу добити експериментима са популацијом.
Циљ ЕТХ Цирих је да развије основне принципе са моделима у лабораторији, а затим тестира ове концепте у природнијим ситуацијама.
Поред општих циљева истраживачког института, крајњи циљ Мартина Акермана је да продуби наше разумевање биологије бактерија у природи (укључујући удружења домаћина) и да пружи практичан увид за контролу и експлоатацију бактеријских активности.
Осим биологије, директор је такође права особа која се бави темом хватања угљен-диоксида и сарадње ЕАВАГ-а са ЕМПА-ом коју он води.

Угљен-диоксид је ресурс, а атмосфера је његов… „мој“
Тања Цимерман: „Покушавамо да 'материјализујемо' енергију”

Проналажење решења за климатску кризу и коришћење атмосфере као неке врсте „рудника“ за издвајање ЦО2 и производњу драгоцених материјала: ово није подвиг. Зар се не плашите да нећете моћи да испуните очекивања?

„Пре свега, лична оцена: нисмо на добром путу. Циљеви за ефикасну заштиту климе, попут нулте емисије до 2050. године, тренутно су далеко. Штавише, постоји много тога да се надокнади у погледу климатске адаптације, односно наше способности да адекватно реагујемо на глобално загревање, које се стално мења. Тако да има још много тога да се уради. И биће нам боље да почнемо што пре...”.

И могу ли ЕМПА и ЕАВАГ сами да се изборе са овим херкулским задатком?

„Заиста ценимо сарадњу са ЕМПА уопште, али посебно по питању климе. Желимо да унапредимо наш заједнички кампус као место где интензивно радимо на климатским решењима. За њихово развијање потребно је комбиновати све расположиве снаге, од основних истраживања, у којима су две Политехнике Федералци (Лозана и Цирих, ур.) су посебно јаке, у трансферу нових знања у практичну примену, било да су то нове технологије или научна основа за нове прописе и законе. У оквиру ЕТХ домена савршено се допуњујемо."

Тешки метали у рекама Гренланда: нова студија…
Сакупљање и складиштење угљеника: како да користимо ЦО2?

Какав конкретан допринос истраживања могу понудити решавању климатске кризе?

„Када говоримо о климатским истраживањима, обично мислимо на мерења и моделирање, односно описивање проблема. Иако је ово апсолутно неопходно, потребно нам је нешто више – решења. Можемо грубо разликовати две врсте одговора на климатску кризу. С једне стране, заштита или ублажавање климе, односно технологије и политичке стратегије за смањење емисије гасова стаклене баште и уклањање ЦО2 из атмосфере, како је предвиђено пројектом „Ископавање атмосфере“. С друге стране, прилагођавање клими, како би се обуздали или минимизирали штетни ефекти глобалног загревања на природне и људске екосистеме, као што је заштита од екстремних временских појава. Искрено речено: прилагођавање клими се на крају састоји у заштити себе, односно у бризи о свом благостању. Заштита климе је алтруистичка и има глобални утицај. Требају нам обоје, а не једно или друго.”

Каква је улога ЕАВАГ-а у свему овоме, као института за водена истраживања?

„Према Уједињеним нацијама, климатске промене су пре свега криза воде. Истина је да се клима загрева, али то такође мења доступност воде и обрасце падавина. Зиме постају влажније, лета топлија и сува. То значи да се сусрећемо са два проблема одједном: зими може доћи до великих количина воде у виду обилних падавина и проузроковати озбиљне штете, док је лети понегде премало воде. Због тога морамо ограничити штету узроковану екстремним падавинама и, истовремено, сачувати део воде за лето. Због тога смо климу дефинисали као једну од кључних тема ЕАВАГ-а, што је у прошлости било мање експлицитно”.

У блокчејну хватање и поновна употреба угљен-диоксида
Колико ће коштати Швајцарска која је неутрална са ЦО2?

Који је ваш оквирни распоред рада?

„Тренутно студирамо са нашим партнерским институтима у ЕТХ домену где можемо најбоље да сарађујемо, на пример у областима воде и климатске адаптације.

На које специфичне потребе желите да одговорите?

„Само један пример: успостављамо реалистичну лабораторију у Берну, где сарађујемо са властима, становницима и истраживачким партнерима. Циљ је да се насеље прилагоди тако да и за 15 година живот буде пријатан и безбедан, захваљујући плаво-зеленој инфраструктури и интеграцији воде и вегетације у квартове. Све то како би људи били спремни за екстремне временске прилике и истовремено имали довољно воде и хлађења током лета“

Иновација и одрживост: ово је нови кампус у Дибендорфу
Мартин Ајхлер: „16,3 милијарде за хватање и складиштење угљеника“

Нове истраживачке иницијативе такође треба да буду финансиране. Одакле средства?

„Као што сам рекао, тему заштите и прилагођавања климе дефинисали смо као стратешки фокус и свакако ћемо је у складу с тим подржати, укључујући и економски.

Зашто је важно да Швајцарска игра пионирску улогу у овој области?

„Постоје два аспекта заштите климе: први је одговорност. Као богата и високо иновативна земља са једнако високим емисијама ЦО2, Швајцарска има већу одговорност, коју би такође требало да испуни. Други је економски аргумент: иновације у области заштите и прилагођавања климе имају огроман потенцијал и могле би да постану огромно тржиште за швајцарску индустрију. У контексту климатске адаптације, постоји још један фактор: сви сектори наше земље ће се променити услед климатских промена: пољопривреда, планине, насеља. Стога је у интересу Швајцарске да се припреми и заштити од негативних ефеката климатских промена..."

Веће зграде се граде у Швајцарској са аерогелом
Хватање и складиштење ЦО2: 5 стратегија на путу до нуле.